Pismo sa druge strane (kratka prica)

Draga Alice,Danas je proslo tacno dve godine od trenutka kad sam se poslednji put izgubio u tvojim tirkizno-plavim ocima.Kako si?Jesi li srecna?Da li si mi najzad oprostila?Ako ne gresim,u Londonu je sada jesen.I mi smo se upoznali u septembru.Rekla si mi da te kisa uvek rastuzi,ali se i dalje secam tvog osmeha,kada sam mokar i zadihan utrcao u tvoju kancelariju,noseci kisobran u desnoj ruci.Hteo sam da te zastitim od pljuska,i od tih prelepih bisernih suza koje sam vidjao svakog septembra.

Kisu nisam video vec dve godine,tu je uvek leto,uvek toplo.Ali ovo nije leto koje toliko volis.Nema cveca,nema nasmejanih prolaznika,ne cujes pesmu ptica.Da nisam primoran da nosim ovu neudobnu zelenu uniformu,zaboravio bih na tu boju.Pustinja.Gde god pogledas,bordo pesak i bordo stene,sve je isto,vec dve godine.Tesko mi je da se prisetim parkova,trave.Cak mi i bube nedostaju,od kojih se jezis i od kojih sam te spasavao tacno 56 puta.Osecao sam se kao tvoj heroj,i nikad nisam hteo da prestanem da igram tu ulogu…Da budem taj koji ce ti vratiti osmeh na lice.

Ponekada zatvorim oci,i zamisljam da je ovo crvenilo oko mene tvoja kosa.Ali koliko god se trudim,nikada ne mogu da osetim taj sladak miris tvog sampona od jagoda.I tekstura tvoje kose mi je vec strana.

Draga Alice,Kako je on?Je li krenuo u skolu?Je li prihvacen?Zao mi je sto nisam bio tu da mu drzim ruku taj dan.Mora da je bio uplasen.Njegove male bele rucice nisam drzao vec dve godine.Pita li ponekada za mene?Sta mu odgovoris?Nadam se da vise nema kosmare.Nadam se da se smeska i da je srecan.Da se igra,i da jos uvek poseduje tu deciju naivnost.Zagrli ga jednom za mene.

Draga Alice,Mi ne gledamo u isto nebo vec dve godine.Zvezde su tu drugacije,Sunce je manje i udaljenije.Tek sam juce imao vremena da pogledam gore.Ti sve znas o njima,voleo bih sada da mi kazes koja sta znaci,kakvo ime nosi,i koja da me vodi,da mi da snage.

Draga Alice,Toliko puta si mi rekla da prvo razmislim,pa tek onda da jurim glavom bez obzira.Nisam bio dobar otac ,ni dobar muz.Nisam dovoljno puta zagrlio to tvoje sitno telo,nisam dovoljno ljubio te slatke usne,nisam bio tu da ti obrisem te jesenje suze.Govorila si mi da je to samo kisa,i mrzeo sam je zbog toga.Znao sam da places.Nisam bio tu ni za njega.Kako da mu kazem koja devojka je dovoljno dobra za njega?Kako da ga naucim da vozi bicikl?Kako da ga odbranim od bezosecajnih budala?

Koliko je vremena proslo od trenutka kada sam mogao slobodno da disem….Bila si u pravu.Nisam znao da uzivam u zivotu.

Draga Alice,Nemoj misliti da mi niste bili dovoljni.Tvoj smeh mi je bio zanimljiviji od svega na ovom univerzumu.Pravio sam toliko gresaka,sve te pogresne odluke…Ali ova je bila najgluplja od svih.Sada znas,i mora da si zadovoljna,jer priznajem-u pravu si.Ali ja sam glup i nepromisljen,znas vec.

Draga Alice,Ja bih voleo da ti pokucam na vrata,na ta stara drvena vrata.Da ti licno dam ovo pismo.Ali,ironicno je sve to jer-nikada necu moci ni da ti ga posaljem.Ali dobices ga,a ako ga dobijes,znaces sta se desilo-ali draga moja Alice,nemoj  plakati.Kako da te utesim onda?Zelim da ga spalim,da nikada ne budes sigurna u kraj ove price.Ali opet,zelim da znas da mastam o tebi,svaka prokleta sekunda je jos jedna misao o tebi,o tebi i samo tebi.Nece biti ocekivanog BUM-a.Bice to tiho,i neprimetno.Bice to momenat kada cu moci da osetim taj tvoj sampon od jagoda.

Draga Alice,U mom recniku zbogom ne postoji.I najzad verujem u te pasnjake i livade,najzad znam da me ceka nesto.Ali draga moja Alice,bas tu,ja cu cekati tebe.

Draga Alice,Sta da ti kazem za kraj?A da.Nikada nije trebalo da odem na Mars.

285708_438571842873881_1032918141_n